Početak Šeste škole političkog i izbornog sistema obeležilo je predavanje na kome su se učesnici upoznali sa strukturom i funkcionisanjem političkog sistema, kako ga urediti da najbolje odgovori interesima građana.

Političke partije su organizacije koje su zadužene da vrše artikulaciju interesa, utvrđivanjem šta je to što čini zajednički cilj i vrednosti oko kojih ćemo se okupiti. Ukoliko one to ne rade na pravi način, sistem neće dobro funkcionisati. Pored partija to rade i interesne grupe, ali sa konkretnijim interesom, bilo da ga štite ili promovišu.

Politički uticaj Narodne skupštine je od izuzetne važnosti za funkcionisanje samog sistema, ali da li ona dobro vrši svoju reprezentativnu funkciju? Poslaničko pitanje, kao najlakši oblik kontrole Vlade, retko se primenjuje, kao i javno slušanje. Kao posledica, opada broj ljudi koji izlaze na izbore, birači često menjaju političke partije, Vlade postaju sve manje efikasne, što nas vodi do zaključka da je demokratija u krizi.

Politički sistem počiva na poljima političkih i građanskih sloboda, a da bi izbori u njemu bili legitimni, oni moraju biti pošteni i slobodni, o čemu se opširnije govorilo na narednim predavanjima.

Izbori u Srbiji nisu ni pošteni ni slobodni, ni legalni ni legitimni, čak ni u procesu kandidovanja.

Na njima se kandiduju izborne liste, a ne pojedinici. Zbog ovoga je neophodna reforma izbornog sistema. Iako proporcionalni izborni sistem kakav je u Srbiji, koji obuhvata jednu izbornu jedinicu i zatvorene blokirane liste, odgovara manjim partijama, nacionalnim manjinama i manje zastupljenom polu, srž problema leži u tome što građani ne utiču na to ko će ih predstavljati, već to najčešće rade partijski lideri.

Učesnicima je kao alternativni model izbornog sistema, koji bi mogao da bude potencijalno rešenje za Srbiju, predstavljen proporcionalni izborni sistem sa direktnim glasanjem za kandidate unutar jednomandatnih izbornih jedinica.

On bi spojio dve ključne prednosti iz većinskog i proporcionalnog sistema – sa jedne strane, birači bi mogli da biraju jednog od nekoliko kandidata u svojoj izbornoj jedinici, dok bi sa druge strane mandati u parlamentu bili deljeni proporcionalno. U izbornoj jedinici bi se sabirali svi glasovi koje su kandidati određenih stranaka osvojili, dok bi se raspodela mandata vršila D’Ontovim metodom, kao i do sada.

Ključna promena bi bila ta da bi se madati dodeljivali onim kandidatima koji su ostvarili najbolji rezultat u malim izbornim jedinicama, te bi se na taj način nagradili oni koji su osvojili najveće poverenje građana.

Na ovaj način bi se otklonila i slaba komunikacija građana i njihovih predstavnika, smanjila partijska zavisnost poslanika, te drastično popravila teritorijalna reprezetentativnost Narodne skupštine.

@decentralizacija 🔸 Šesta po redu, “Škola političkog i izbornog sistema” održana je od 05. – 07. maja u Nišu. Zahvaljujemo se predavačima i polaznicima škole koji su bili spremni da nauče nešto novo i unaprede postojeće znanje! #BiramKogaBiram #IzborniSistem #Niš #decentralizacija @Nac. koal. za decentralizaciju ♬ Knowledge – Vin Music

Povezani članci:

1. Šesta škola političkog i izbornog sistema
2. Prvi modul: Politički sistem – Struktura i funkcionisanje – prof. dr Milan Jovanović
3. Drugi modul: Legalnosti i legitimitetu procesa prijavljivanja stranaka i kandidata, prof. dr Boban Stojanović